Zivimo u vremenu gradova

Na Zemlji imamo prostore koji su prenaseljeni, ali imamo i prostore koji su retko naseljeni, to sve zavisi od uslova za zivot, odnosno koliko su klima i ostali faktori pogodni za zivot i razvoj coveka.Na nekim prostorima su jako povoljni uslovi za poljoprivredu, dok je u nekim delovima samo industrija razvijena...Vojvodina je tipican primer gde se jako veliki broj stanovnistva bavi poljoprivrednom proizvodnjom, medjutim dosta ljudi sa sela napusta svoje domove i odlazi u gradove,gde se zaposljavaju u velikim industrijama.

Da nemaju svi isti prostor govori nam cinjenica da u prenaseljenom Bangladesu jedan gradjanin raspolaze prostorom jednakim trinaestom delu fudbalskog terena, a s druge strane svaki Mongolac ima na raspolaganju povrsinu vecu od 80 fudbalskih terena.

Urbani milenijum pocinje delom zahvaljujuci svetskoj trgovini, urbani razvoje je pojava najvise vezana za gradove koji imaju luke, tako da urbanizacija uzrokuje kretanje stanovnistva prema obalama.

Najveci gradovi rastu i dalje, gutajuci vece i manje susedne gradove i obradive povrsine u seoskim podrucjima.

Afrika je danas najmanje urbanizovana.

Kada pogledamo konkretno Srbiju, nasi veliki gradovi su "pojeli" sela i varosice, u Vojvodini to jos nije toliko dominantno koliko u Juznoj Srbiji.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• "Zatrpavanje" planete smecem
• "Gazenje planete"
• TOKIO-JAPAN (gradska aglomeracija)
• LAGOS-NIGERIJA(gradska aglomeracija)
• Zivotni standardi i dalje nejednaki
• Hrana i novac oblikuju zdravlje nacije
• Nemaju svi isti prostor
• Pocinje urbani milenijum
• Problemi gradova sa ubrzanim rastom
• Porast gradskog stanovnistva

• Generalna [12]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom